Cujte i moje misljenje - SASTAV (1)
Oslušni svoje vlastito biće,
razori granice iluzije i zakorači u svet potencijala, pobeda, ali i neuspeha koji ohrabruju, razotkrivaju i pomažu da iskažeš svoje unutrašnje ja.
Mnogo je ljudi, ali malo je onih koji žele raditi na sebi, sopstvenim sposobnostima, oni koji žele izgraditi jedinstvenu i prepoznatljivu ličnost, vrednu pažnje i poštovanja.Potrebno je pronaći smisao, snagu, verovati u nepoznate definicije, pronaći slobodu, razoriti okove straha i upoznati svoju vrednost, vrednost kao pojedinca. Imati pozitivni ego i ambiciju i ono što je potrebno za ostvarenje cilja i upoznavanje neke tajnovite strane svog lika. Ali ono najvažnije i ono najdragocjenije - samopoštovanje. To će nas pokrenuti da porastemo duhom, da osetimo lepotu života i preduzmemo rizik ranjivosti, da se borimo za sebe, izgradimo karakterističan način na koji doživljavamo unutrašnju i spoljašnju stvarnost, način na koji reagujemo i na koji se branimo od nje, na koji rešavamo probleme života ili ih imamo percepcirane u svom svetu iluzija i mašte. Sve to će nam pomoći da se predstavimo kao osoba koja oseća, želi i misli na sebi svojstven način.
Kada uspemo da se izborimo za sebe da dobijemo bitku protiv mnogih predasuda i dokažemo da smo čovek koji stoji iza onoga što kaže i oseća i koji je sposoban da jasno kaže JA, dokazaćemo da smo osoba koja je sposobna da natera druge da je čuju, podrže i poštuju.
Rastajemo se - SASTAV (2)
Sve oko nas je prolazno. Lepi trenuci zacas prodju, ali se secanja na trenutke provedene sa drustvom u skoli cuvaju u secanju za ceo zivot.Moje odeljenje-jedna velika grupa, jedna najbolja ekipa: (14 drugova, 8 drugarica.) Tu su se stvorila najbolja prijateljstva, tajne ljubavi i simpatije. Nismo najbolji u skoli. Uvek galamimo na casu i svako hoce da bude po njegovom, ali opet imamo neko prijateljstvo. Casovi nam izgledaju kao rat, a odmori kao zurke. Ucionica je uvek ispunjena smehom sve dok ne dodje nastavnik, ali proci ce i to, docice rastanak. Videces samo prazne klupe i vratice ti se sva dobra i losa secanja na drustvo.I u dobru i u zlu i kao losu naviku, bez njih ne mozes a sa njima nije lako, ali ipak ih volis kako god i kad te nerviraju i kad se smeju i kad placu ti si uvek uz njih, ali kad razmislis i shvatis da je tome dosao kraj, jednostavno niotkud suze krenu jer je to ljubav ona koja se ne zaboravlja. Sto je nekad bilo daleko, sad je sve blize. Vreme leti a nama ostaje sve manje vremena da provedemo zajedno u skolskim klupama. Dosko je vreme kada idemo korak dalje. Postajemo stariji. Svako od nas ce pronaci nove prijatelje, ljubav i srecu. Svima nama ostaje da se nadamo da cemo se nekad sresti i druziti kao ranije. Blizi se matursko vece. Bice to poslednji put da smo svi zajedno na okupu, bice to poslednji trenuci provedeni sa razrednom. Suze nece izdrzati, poslednji put zajedno cemo pevati i plakati. I to ce proci.Ostace samo uspomene, secanja i po neke zajednicke slike, ali drugovi. koliko god bili daleko, oni ce zauvek imati posebno mesto-U SRCU.
Нема коментара:
Постави коментар